Kontroverzni nacrt zakona o policiji u Srbiji ima nedostatke u pitanjima borbe protiv organizovanog kriminala.

Treći pokušaj reforme zakonodavstva o policijskom radu u Srbiji od 2000. godine izazvao je mnogo negodovanja javnosti.¹ Prigovori civilnog društva zakonodavcu odnose se na mogućnost da bi ovaj zakon omogućio policiji da ulazi u privatne stanove bez sudskog naloga, doveo do uvođenja masovnog biometrijskog video nadzora, zabranio snimanje policajaca koji se vide kako krše zakon i dozvolio policiji upotrebu prekomerne sile.² Pored toga, uz povećanu moć datu ministru unutrašnjih poslova, predloženi zakon sadrži i neke stavove koji koče borbu protiv organizovanog kriminala. Stoga bi trebalo pozdraviti napore za ponovnu izradu nacrta ovog zakona.

Negativna reakcija javnosti na predloženi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima bila je toliko jaka da je vlada odlučila da održi široke javne rasprave o nacrtu, što je relativno neobičan korak za Srbiju.³ U januaru 2023. godine održane su prve rasprave između vlade i civilnog društva. Ovaj dijalog je pomogao da se unapredi nacrt zakona i izgradi poverenje između sektora krivičnog pravosuđa i civilnog društva.⁴ Kao rezultat dijaloga odbačene su dve početne odluke: predlog da se policiji dozvoli ulazak u privatne stanove bez sudskog naloga i zahtev da se policiji omogući da razbije proteste pomoću zvučnog oružja.⁵

Tokom protesta decembra 2022. godine građani Srbije pozvali su na obustavljanje nacrta zakona o policiji.

Foto: Vesna Anđić preko RFE/RL

Pozitivan aspekt zakona je da on detaljnije precizira i razgraničava unutrašnje i policijske odgovornosti i dužnosti. Integritet policije ojačan je regulisanjem nespojivih poslova, ili onih koje obavljaju policajci van dužnosti, koji nisu kompatibilni sa policijskom profesijom, a poboljšane su i mere borbe protiv korupcije (kao što su testovi integriteta i prijava imovnog stanja).⁶ Skupštinski nadzor policije, ključan za održavanje integriteta policije, ostaje nepromenjen,⁷ a članovi parlamenta i dalje mogu da prate zakonitost posebnih istražnih mera, kao što je presretanje telekomunikacija ili upotreba sile.⁸ Pored toga, spoljašnji nadzor je poboljšan kroz detaljnije periodične javno dostupne izveštaje, pravo na pristup informacijama od javnog značaja i pravo na podnošenje žalbi.⁹ Policijski službenici su pozdravili i ponovno osnivanje Srednje škole unutrašnjih poslova, ¹⁰ koja je zatvorena 2007. godine, ¹¹ smatrajući da će srednjoškolsko obrazovanje unaprediti profesionalizam policije i omogućiti skrining kandidata.¹²

Međutim, dok ovaj nacrt zakona sadrži nekoliko pozitivnih aspekata, postoje četiri značajna nedostatka u vezi sa borbom protiv organizovanog kriminala, što je Evropska komisija više puta primetila u svojim izveštajima o napretku.¹³ Neke od odredbi ugrožavaju autonomiju policije i imaju velike posledice po organizovanu korupciju.

Prvo, umesto da dozvoli operativnu nezavisnost policije u skladu sa međunarodnim standardima, ¹⁴ nacrt zakona omogućava ministru unutrašnjih poslova — odnosno političkoj ličnosti — da izdaje obavezna uputstva.¹⁵ Ovo podriva funkcionalnu autonomiju policije i jača položaj ministra, naročito zato što ne postoji odredba da direktor policije može da odbije takvo uputstvo ili prijavi potencijalno kršenje zakona.¹⁶

Prema sadašnjem nacrtu, ministar, a ne direktor policije, propisuje gotovo sve podzakonske akte u policijskom domenu, kao što je primena upotrebe sile i kako se obavlja policijski posao. Pored toga, vlada može da razreši direktora na predlog ministra, čak i ako razlozi za razrešenje nisu propisani u nacrtu zakona. Ovo je regresija u odnosu na važeći zakon, u kom je razrešenje moguće samo ako direktor ne postigne rezultate u okviru nadležnosti definisanih za tu poziciju.¹⁷

Nacrt zakona takođe predviđa da direktor policije može biti neko izvan policijske profesije, što je¹⁸ suprotno važećem zakonu.¹⁹ Tako bi na mesto direktora policije mogli da se prijave pripadnici bezbednosno-obaveštajnih službi sa statusom ovlašćenih službenih lica i najmanje 15 godina iskustva na rukovodećim položajima. To bi omogućilo da neko sa jakim političkim vezama bude imenovan za direktora policije.²⁰

Drugo, nacrt zakona indirektno podriva podređenost policije tužilaštvu u krivičnim istragama navodeći da policajci treba da izvršavaju naredbe svojih nadređenih.²¹ To potencijalno ugrožava vodeću ulogu tužioca u odnosu na policiju, pošto su položaji nadređenih u policiji i tužioca ponekad različiti, posebno u politički osetljivim predmetima. Analiza 200 istraga pokazala je da je u svakom drugom slučaju tužilac morao da insistira da policija postupi po njegovim naređenjima.²²

Treće, nacrt pruža ministru unutrašnjih poslova veću ulogu u uticaju na ljudske resurse, čime je moguće politizovanje policije. Prema nacrtu zakona, ministar takođe može lično da unapredi policijskog službenika ili da ga pošalje u prevremenu penziju.²³

I na kraju, nacrt zakona ne uklanja mogućnost, koja je prisutna u važećem zakonu, da ministar unutrašnjih poslova može da utiče na rad Sektora unutrašnje kontrole, važnog tela za sprečavanje korupcije u policijskim snagama. Prema novim odredbama, ministar kontroliše šefa sektora i sve zaposlene.²⁴ U upravljanju sektorom, ministru je dozvoljeno da formira komisiju čiji sastav i radni postupci nisu regulisani, što predstavlja pretnju po političku, funkcionalnu i operativnu nezavisnost sektora.

Nadamo se da će proces dijaloga moći da prevaziđe ove nedostatke u trenutnom nacrtu zakona pre nego što se proces revizije završi krajem 2023. godine.²⁵ Kao što je gore navedeno, glavna pitanja koja treba da se reše uključuju održavanje operativne autonomije policije, izbegavanje političkog mešanja u strogo profesionalna pitanja, kao što su ljudski resursi i uslovi rada, obezbeđivanje policijske odgovornosti prema tužilaštvu u krivičnim istragama i garantovanje nezavisnosti organa odgovornih za unutrašnje praćenje i nadzor policije.

Na raspravama u januaru 2023. godine, predstavnici civilnog društva i vlasti razgovarali su o budućnosti zakonodavstva o policiji u Srbiji.

Foto: Ivana Lazarević putem Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji

Nova regulativa o policiji u Srbiji nije samo prilika da se ispune preporuke Evropske komisije, već i da se pokaže da je policija neophodan element stabilnosti i bezbednosti koji deluje na osnovu demokratskih principa, a ne straha. Proces rasprava mogao bi da pomogne da se ostvari bar jedan od tri demokratska principa identifikovana na početku reforme policije u Srbiji početkom 2000-ih: decentralizacija, depolitizacija i demilitarizacija. Podela nacrta zakona na dva odvojena zakona – kao što je slučaj u Hrvatskoj, Sloveniji i Severnoj Makedoniji – mogla bi da obezbedi model za depolitizaciju policije. Prvi zakon bi pokrivao policijske dužnosti, za koje bi bio odgovoran direktor policije. Ministar unutrašnjih poslova bi tada bio odgovoran za sprovođenje drugog zakona o zakonodavstvu o unutrašnjim poslovima i razvoju policije.

Napomene