Izloženost romske dece trgovini radi seksualnog iskorišćavanja.

U jednom selu u blizini Tuzle, u Bosni i Hercegovini, postoji većinsko romsko naselje u kojem je zabeleženo iskorišćavanje dece u različite svrhe, uključujući prosjačenje i seksualno iskorišćavanje.

Fotografija: Bahrudin Bandić

Trgovina decom radi seksualnog iskorišćavanja (CSEC) je ozbiljan problem na Zapadnom Balkanu. Predstojeći istraživački izveštaj GI-TOC, koji bi trebalo da bude objavljen u aprilu 2021. godine, pokazuje da su deca izložena različitim i često višestrukim oblicima eksploatacije. Do iskorišćavanja najčešće dolazi u lokalnim barovima i hotelima, ali postoje i izveštaji o seksualnom iskorišćavanju dece u pokretu i u sajber prostoru. Iako se predstojeći izveštaj uglavnom usredsređuje na dečju izloženost seksualnom iskorišćavanju na mreži i u industriji putovanja i turizma, naše terensko istraživanje takođe je ponudilo uvide posebno o izloženosti romske dece, koja spadaju među naugroženije grupe za seksualno iskorišćavanje u celom regionu.

Romi širom Zapadnog Balkana često žive u neformalnim naseljima gde je prostor pretrpan i postoji ograničen pristup infrastrukturi i sanitarnim objektima. Zaista, u Albaniji manje od 50 procenata svih romskih domaćinstava ima pristup vodovodnoj mreži.¹ Formalizacija ovih naselja je spora, a mnoge romske zajednice i dalje žive kao zatvorene grupe, sa malim pristupom formalnoj ekonomiji ili vladinim službama. Na Kosovu, na primer, samo 10% Roma starijih od 16 godina ima pristup zdravstvenom osiguranju.² Ova marginalizacija je takođe doprinela održavanju stereotipa o njihovom načinu života i njihovoj kulturi, jeziku i tradiciji, što je otežalo njihovu integraciju u lokalna društva.

Istorijska isključenost, marginalizacija i diskriminacija koju su iskusili Romi doveli su do niskog nivoa obrazovanja i do visoke nezaposlenosti. Samo mali procenat dece ima redovan pristup obrazovanju. Stope upisa u osnovne škole i predškolske ustanove su posebno zabrinjavajuće. U Srbiji je predškolskim obrazovanjem obuhvaćeno manje od 4% Roma, dok je u Bosni i Hercegovini samo 2% romske dece uzrasta od tri do pet godina upisano u obrazovne programe.³ Stope zaposlenosti kreću se između 11% u Bosni i Hercegovini i 22% u severnoj Makedoniji (dok su ostale zemlje Zapadnog Balkana smeštene negde između).⁴

Ovi faktori, između ostalog, čine odrasle Rome - i njihovu decu - izloženim različitim oblicima iskorišćavanja. Nekoliko izveštaja je konkretnije istraživalo ulogu romske dece u prisilnom prosjačenju na Zapadnom Balkanu i u Zapadnoj Evropi.⁵ Navodno su romska deca prisiljavana na prosjačenje u većini velikih gradova i glavnih gradova regiona. Navodi se da se romska deca takođe krijumčare u primorske gradove i u turistička područja, a ponekad se prisiljavaju na seksualno iskorišćavanje, posebno na seksualni rad u lokalnim barovima, restoranima i hotelima.⁶

Kao što je opisano u predstojećem istraživačkom izveštaju, značajan procenat romske dece prisiljavaju na brak bliski članovi porodice ili uticajni ljudi u zajednici. Iako je do podataka u suštini teško doći i pristupiti im, raniji izveštaji tvrde da je više od 22% svih romskih devojčica starosti između 15 i 19 godina prisiljavano na brakove u Severnoj Makedoniji, dok broj za Kosovo iznosi 10%. U Bosni i Hercegovini, 50% svih Romkinja udalo se prije navršene 18. godine života - brojka koja vrlo verovatno ne odražava stvarnu dinamiku.

Devojčice (i, u manjoj meri, dečaci), starosti između 10 i 16 godina⁷ prodaju se za brak muškarcima u istoj zajednici ili u romskim zajednicama u susednim zemljama.⁸ Iako se mnogi od ovih brakova sklapaju u široj romskoj zajednici, stručnjaci smatraju da prinudni brakovi mogu biti i početak života iskorišćavanja; on se sastoji od zadataka koji se kreću od prosjačenja i džeparenja, do seksualnog rada u barovima i noćnim klubovima.⁹

Novčana naknada za devojke prisiljene na brak u sopstvenoj zajednici ili u drugim zajednicama širom Zapadnog Balkana može biti niska, u rasponu od 200 do 500 evra. Takve transakcije, međutim, se ne vrše uvek u obliku gotovine, jer postoje i izveštaji o porodicama koje prodaju svoje ćerke za uređaje poput televizora u boji, polovnog frižidera ili polovnog automobila.¹⁰ Više novca se može zaraditi prodajom dece u inostranstvu, posebno romskim zajednicama u Zapadnoj Evropi. Porodice se obmanjuju da decu šalju u inostranstvo u nadi za boljim životom za njih (i njih same), ali možda nisu svesne posledica.

Zapravo, prema stručnjacima intervjuisanim u decembru 2020. godine, mnoga deca koja su prisiljena na brak u inostranstvu zapravo se prodaju članovima organizovanih kriminalnih grupa i prisiljavaju na organizovani seksualni rad širom Zapadne Evrope.¹¹ To je posebno uočeno u takozvanom ‘slučaju Hamidovič’ 2015. godine, kada su francuske i bosanske vlasti otkrile više od 500 romskih devojaka i žena koje su iz Bosne i Hercegovine prebačene u Francusku i prisiljene na džeparenje i seksualni rad.¹²

U celoj Zapadnoj Evropi postoji malo zvaničnih statistika o seksualnom iskorišćavanju uopšte, ili konkretno o romskoj deci kao žrtvama trgovine ljudima zbog seksualnog iskorišćavanja. Međutim, slučaj Hamidovič nije bio jedini na koji su mediji i pravosuđe skrenuli pažnju poslednjih godina. Operacija Golf, zajednička operacija londonske gradske policijske službe i rumunske nacionalne policije od 2007. do 2010. godine, identifikovala je više od 1 000 romske dece iz jednog rumunskog grada, koja su preprodavana u Zapadnu Evropu radi prisilnog rada i seksualnog iskorištavanja.¹³ Istrage sprovedene u Austriji identifikovale su 91 moguće dete žrtvu seksualnog iskorištavanja u 2016. godini, od kog broja su 73 iz Bosne i Hercegovine, za većinu kojih se sumnjalo da su Romi.¹⁴ Slično tome, američki izveštaj o trgovini ljudima za 2020. godinu podvlači izloženost romske dece koja se krijumčare radi seksualnog iskorišćavanja u razne zapadnoevropske zemlje, uključujući Francusku i Nemačku.¹⁵

Uprkos ovim slučajevima, svest o trgovini decom radi seksualnog iskorišćavanja na Zapadnom Balkanu, njenim vezama sa organizovanim kriminalom i izloženosti romske zajednice ovoj pojavi i dalje je niska. Predstojeći izveštaj o istraživanju pokušava da premosti ovaj jaz pružajući pregled ove teme kroz region. Na primer, izveštaj ukazuje na to da se prisilni brakovi često smatraju tradicionalnim u romskoj zajednici i stoga ih nadležne vlasti ne istražuju i ne prate kao slučajeve trgovine ljudima. Romi nisu priznati kao manjine u svim zemljama, a mnogi brakovi i rođenja nisu registrovani, što otežava zajednici pribavljanje dokumenata i dobijanje institucionalne podrške potrebne u njihovoj zemlji prebivališta.

Mnogo toga se mora i može učiniti kako bi se bolje ustanovila izloženost romske dece širom Zapadnog Balkana, a pre svega kako bi se sprečilo seksualno iskorišćavanje u regionu. To uključuje, između ostalih inicijativa, potrebu za većim podizanjem svesti, pokretanje nacionalnih mehanizama usmeravanja na romsku zajednicu i pružanje specijalizovane obuke za snage reda i za pravosuđe. O kompletnom setu preporuka i koracima napred razgovaralo se na sastanku ekspertske grupe 11. i 12. marta 2021. godine i on će biti dostupan u izveštaju.

Napomene