Krijumčarski čvor u nedođiji.

Gornji Vakuf-Uskoplje je gradić u Bosni i Hercegovini. Gradić je logističko čvorište, blizu glavnih autoputeva, što ga čini strateški pogodnim, a neprimetnim žarištem za krijumčarenje.

Grad, koji broji oko 20 000 stanovnika,¹ nalazi se nedaleko od Bugojna u centralnom delu zemlje. Tako se nalazi blizu glavnih puteva koji vode pravcem sever - jug od Banjaluke do Mostara i istok - zapad od Sarajeva do Hrvatske.² Kao i druga žarišta, grad je ugrožen u socijalno-ekonomskom pogledu, što podrazumeva visoku nezaposlenost (43,5 posto u 2016. godini) i nisku prosečnu platu od 345 evra mesečno.³ Grad je podeljen između Bošnjaka i Hrvata, što je ojačalo etničke kronističke mreže, a osakatilo javne institucije.

U poslednjih deset godina, njegov centralni položaj se koristio za uspostavljanje kriminalnog miljea u ovom malom mestu. Ta aktivnost se ipak uglavnom odvijala ispod radara.

Jedan od retkih slučajeva kada je Gornji Vakuf-Uskoplje dospeo u medije bio je kada je maja 2015. godine u Zagrebu ubijen jedan od njegovih bivših stanovnika, Vinko Žuljević Klica. Klica, ratni veteran, stajao je iza jedne od najmoćnijih firmi za obezbeđenje u Hrvatskoj i navodno je bio značajan igrač u zagrebačkom podzemlju.⁴

Ali januara 2020. godine, Gornji Vakuf-Uskoplje je dospeo u žižu javnosti kada je Ante Sičaja, vlasnik istoimene lokalne uvozno-izvozne firme, uhapšen sa 400 kilograma kanabisa, čija vrednost je procenjena na oko 2 miliona evra. Njegova firma je navodno prevozila iz Čapljine, preko Bileće i Mostara, kanabis koji je dolazio iz Albanije i Crne Gore. Droga je prepakivana u Gornjem Vakufu-Uskoplju. Mali deo je zadržavan za domaće tržište, dok je veći deo kanabisa otpreman na zapad u Hrvatsku i dalje u EU.⁵ Navodno su političke veze vlasnika, za koga se kaže da je povezan sa Hrvatskom demokratskom zajednicom, zajedno sa dobrom reputacijom kompanije u regionu, doprinele tome da se izbegne sumnja.

Moguće je da je tokom ove operacije protiv narkotika, koju je sprovela Državna agencija za istrage i zaštitu, razotkrivena mreža koja je delovala već neko vreme. Policija je navodno zaplenila lični dnevnik koji je vodio g. Sičaja, koji povezuje nelegalne aktivnosti firme sa drugim kriminalnim ličnostima iz regiona, uključujući ličnosti u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bugarskoj.⁶

Zatim, postoje nedavni slučajevi koji ukazuju na činjenicu da su kupci dolazili u Gornji Vakuf-Uskoplje radi kupovine droge, za koju se govorilo da ju je lakše nabaviti i da je relativno jeftina.⁷ Trag zaplena droge iz gradova u okolnim oblastima, obično vodi do Gornjeg Vakufa-Uskoplja.⁸

Prema nekim glasinama, grad je i čvorište šverca oružja. Bilo je slučajeva oduzimanja oružja od stanovnika ove opštine. Oružje je pronađeno i u prostorijama firme Sičaja.⁹

Ovaj slučaj pokazuje da žarišta šverca droge ne moraju biti samo glavni urbani centri ili socijalno-ekonomski ugroženi gradovi, već i logistička središta duž ključnih krijumčarskih puteva. Na primer, u aprilu 2020. godine, makedonska policija je otkrila 1,2 tone kanabisa u skladištu nadomak Skoplja. U novembru 2020. godine, srpska policija je zaplenila 628 kilograma kanabisa u napuštenom hangaru u Aranđelovcu, 80 kilometara južno od Beograda. Droga se pakovala za dalju distribuciju u Zapadnoj Evropi. U novembru 2019. godine, srpska policija je zaplenila 77 kilograma heroina u blizini grada Mladenovca na periferiji Beograda.

Ovi primeri pokazuju da je kada se posmatra protok droge, obmanjujuće je i pojednostavljeno crtati strelice na mapi koje prikazuju trgovinu heroinom iz, na primer, Turske preko Zapadnog Balkana u EU, ili kanabisa iz Albanije preko Crne Gore i Bosne i Hercegovine do Hrvatske i šire, kao da se radi o direktnim, neprekinutim putovanjima. U stvarnosti, ove pošiljke se obično prenose u nizu kratkih putovanja; putovanje, a često i roba, su podeljeni na etape i partije, kako bi se izbegle prepreke i iskoristile povoljne prilike.

Krijumčarske rute pretežno slede linije manjeg otpora, gde je rizik manji zbog političkih veza, korupcije i prikrivanja u relativno bezbednom obliku transporta (u ovom slučaju se radi o poznatom autoprevozniku). Zapravo, slučaj Gornji Vakuf-Uskoplje pokazuje veze između legalne i nelegalne ekonomije i ponekad pogodan odnos između poslovne, političke i kriminalne elite.

Slika 1 Rute trgovine drogom kroz Gornji Vakuf-Uskoplje.

Napomene