Internacionalizacija krijumčarenja migranata kroz Balkan.

Krijumčarenje migranata evoluiralo je u kompleksan transnacionalni kriminalni poduhvat, sa zapadnobalkanskom rutom kao ključnim putem ka Evropskoj uniji. Ovaj fenomen otkriva „glokalnu“ prirodu organizovanog kriminala: globalni tokovi ljudi koje pokreću transnacionalne mreže koje iskorišćavaju lokalne uslove i olakšavajuće faktore kako bi generisali milione evra profita. Iako je kontinuirano poboljšanje saradnje između organa za sprovođenje zakona ohrabrujuće, ovi napori moraju biti značajno intenzivniji, posebno u pogledu identifikacije i zaplene kriminalnih prihoda od trgovine ljudima.

Evropolova najnovija studija procena pretnji ozbiljnog i organizovanog kriminala (SOCTA), objavljena u martu 2025. godine, identifikovala je zapadnobalkansku rutu kao jedan od dva primarna migraciona koridora ka Evropskoj uniji. Kriminalne mreže razvile su sofisticirane metode za olakšavanje kretanja migranata duž ove rute, bilo vođenjem migranata preko granica ili pružanjem daljinskih uputstava. Neregularni migranti se prevoze u različitim putničkim i komercijalnim vozilima, često skriveni u rezervoarima za gorivo, između tovarnih prostora ili među robom.¹

Migranti se skrivaju u poljima izvan Subotice u Srbiji, dok dogovaraju usluge sa krijumčarima ili pronalaze rute ka Mađarskoj, ulazu u Evropsku uniju.

Foto: Jodi Hilton/NurPhoto via Getty Images

Zemlje na zapadnobalkanskoj migracionoj ruti posebno su podložne ovoj ilegalnoj aktivnosti. Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska postale su ključne tranzitne tačke, pri čemu kriminalne grupe koriste brojne strateške prednosti. Ove mreže imaju koristi od već postojećih kriminalnih veza, dubokog poznavanja lokalnog terena i korupcije unutar organa koji sprovode zakon.

Procene Evropola, Fronteksa i drugih međunarodnih agencija koje se bave migracionim pitanjima ukazuju na porast krijumčarenja migranata. Ono što izdvaja trenutnu situaciju je sve veće uključivanje različitih međunarodnih aktera, često iz redova samih migranata. Kriminalne grupe sada uključuju krijumčare iz Iraka, Sirije, Avganistana, Maroka, Alžira, Turske i Holandije, koji sarađuju preko granica kako bi koordinisali kretanje migranata iz zona konflikta ka Evropi.² Hapšenje osumnjičenog, koji je holandsko-iračkog porekla, za trgovinu ljudima u maju 2024. u Bosni i Hercegovini predstavlja jedan takav primer.³

Još značajniji je nedavni slučaj razbijanja navodne mreže za krijumčarenje migranata u Bugarskoj, što je dovelo do hapšenja osam osoba, a što ukazuje na ključnu ulogu stranih aktera u organizovanju ilegalnih operacija duž balkanske rute. Mrežu su vodili sirijski i jordanski državljani, a operisala je sa visokim stepenom sofisticiranosti, koordinišući tranzit migranata iz Turske u Bugarsku i dalje u Evropu, naplaćujući do 6.000 evra po osobi za krijumčarenje u Bosnu i Hercegovinu, i dodatnih 4.000 evra za transport u Srbiju. Ovi strani operativci navodno su radili sa bugarskim saučesnicima kako bi olakšali transport i logistiku, što pokazuje kolaboraciju lokalnih i međunarodnih aktera u proširenju operativnog delovanja. Mreža je takođe regrutovala vozače iz Moldavije.⁴

U novembru 2024. godine, operacija koju je predvodila Nemačka u okviru EU razbila je veliku osumnjičenu kriminalnu mrežu koja se navodno od 2021. godine bavila krijumčarenjem migranata, trgovinom oružjem i falsifikovanjem dokumenata duž balkanske rute. Uz podršku Evropola i vlasti iz različitih evropskih zemalja, uključujući Austriju, Bosnu i Hercegovinu, Nemačku i Holandiju, istraga je dovela do 25 hapšenja (uključujući šest u Srbiji i tri u Bosni i Hercegovini). Među uhapšenima bila su tri visokokotirane osobe. Jedan osumnjičeni, Iračanin za koga se veruje da vodi srodnu mrežu za krijumčarenje, uhapšen je u Ujedinjenom Kraljevstvu na osnovu evropskog naloga za hapšenje iz Poljske.⁵ Grupa je delovala u 20 zemalja, podugovarajući lokalnim grupama transport i smeštaj migranata, uglavnom Sirijaca, do konačnih destinacija u Nemačkoj, Holandiji i Ujedinjenom Kraljevstvu.⁶ Mreža je navodno bila nasilna prema migrantima i agresivna u zaštiti svog kriminalnog tržišta, naplaćujući između 4.500 i 12.000 evra po osobi. I migranti i krijumčari koristili su havalu u Turskoj za novčane transfere. Međunarodna saradnja organa za sprovođenje zakona otkrila je mrežu odgovornu za organizovanje ilegalnog transporta 750 migranata, ali dalje istrage sugerišu da bi broj prokrijumčarenih u Nemačku mogao biti čak 2.200, što je generisalo preko 3,4 miliona evra ilegalnog profita.⁷

Rusi, Belorusi, Ukrajinci i drugi istočnoevropljani često su regrutovani za vozače, koristeći njihovo poznavanje regionalnih ruta i sposobnost da se neprimetno integrišu.⁸ Hapšenja u januaru 2024. godine u Bosni i Hercegovini ističu kako su ovi stranci korišćeni kao vozači u operacijama krijumčarenja migranata.⁹ Ove osobe takođe služe kao posrednici, nudeći smeštaj, falsifikovane dokumente i pristup mrežama za podmićivanje kako bi olakšali tranzit. Zanimljivo je da mreže za krijumčarenje poseduju privatne kompanije u inostranstvu (uključujući uvozno-izvozne firme i kompanije za iznajmljivanje vozila), koje koriste za interakciju sa drugim firmama za iznajmljivanje vozila u regionu, stvarajući paravan koji prikriva identitet iznajmljivača i njihove namere. To u konačnici olakšava korišćenje ovih vozila za krijumčarenje migranata.¹⁰

Ovi strani akteri često sarađuju sa balkanskim krijumčarima kako bi se snašli sa kompleksnim granicama. Na primer, koordinisane akcije između stranih i lokalnih grupa bile su ključne u operacijama krijumčarenja koje su razbijene u Bosni i Hercegovini početkom 2024. godine.¹¹ U novembru iste godine, policija Državne agencije za istragu i zaštitu izvršila je pretres u Sarajevu i uhapsila državljanina Avganistana pod sumnjom za krijumčarenje ljudi i organizovanje kriminalne grupe u tu svrhu. Prema državnim tužiocima, od jula 2024. godine, osumnjičena kriminalna grupa za koju je uhapšeni navodno radio prokrijumčarila je više od 250 ilegalnih migranata, uglavnom turskog ili kurdskog porekla, i nezakonito zaradila više od 100.000 evra.¹²

Pored toga, turski krijumčari poseduju ekspertizu u falsifikovanju bugarskih pasoša, pri čemu kvalitet falsifikata varira u zavisnosti od cene, u rasponu od 1.500 do 5.000 evra. Ovi pasoši su korišćeni za prolazak kroz balkansku rutu.¹³

Procene pokazuju da najmanje 150 migranata dnevno ilegalno pređe u Srbiju.¹⁴ Podaci srpske policije pokazuju da su, nakon intenzivne operacije protiv krijumčarenja i neregularne migracije 2024. godine, pokušaji ilegalnih prelaza (i broj migranata) na severu značajno opali, dok su mnogi prihvatni centri zatvoreni.¹⁵ Potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić potvrdio je hapšenje šestoro članova organizovane kriminalne grupe osumnjičene za krijumčarenje ljudi tokom operacije Evropola u novembru 2024. godine, nakon višemesečne međunarodne istrage. Uz podršku Evropola, ova istraga — koja je razbila osumnjičenu mrežu za krijumčarenje koju su navodno vodili Sirijci — takođe je uključivala policiju iz Bosne i Hercegovine, Ujedinjenog Kraljevstva i zemalja EU.¹⁶

Strani krijumčari sve su prisutniji u Hrvatskoj, direktno povezani sa operacijama krijumčarenja iz zapadnobalkanske regije. Više od 10% svih zatvorenika u Hrvatskoj osuđeno je za krivična dela vezana za krijumčarenje migranata, među kojima su i strani državljani, uključujući pojedince iz Bosne i Hercegovine, Ukrajine, Moldavije, Gruzije, Kine i Indije.¹⁷

Načini plaćanja usluga krijumčarenja

Između 1. januara i 15. novembra 2024. godine, Međunarodna organizacija za migracije (IOM) intervjuisala je 12.817 migranata u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Albaniji. Otprilike 40% ispitanika izjavilo je da su ih pratili pojedinci koji su olakšali barem jedno granično prelaženje u neku od zemalja Zapadnog Balkana. Troškovi i itinerari krijumčarenja variraju, pri čemu većina migranata u Severnoj Makedoniji i Srbiji bira „pakete“ za višegranično prelaženje, dok su plaćanja za jedno granično prelaženje češća za ulazak u Bosnu i Hercegovinu.¹⁸

Na slici 1 prikazane su cene za najčešće pominjane pakete. Istanbul služi kao primarna čvorišna tačka za ulaz migranata na Zapadni Balkan.¹⁹

Migranti koriste različite načine plaćanja za usluge krijumčarenja. Jedan uobičajeni aranžman uključuje plaćanje određenih GPS koordinata koje im omogućavaju ilegalno prelaženje granice. Nakon uspešnog prelaska, dobijaju poruku sa novim uputstvima i koordinatama za narednu fazu svog putovanja. Drugi aranžman podrazumeva plaćanje posrednika koji ih prate. U ovom slučaju, migranti se vode do određenih graničnih prelaza. Po dolasku na lokacije sa druge strane, susreću se sa novim pojedincima koji nude smeštaj i uputstva o narednim koracima na njihovom putu.²⁰

Jačanje partnerstava za borbu protiv krijumčarenja migranata

Evropol pomno prati porast krijumčarenja migranata i sve veće uključivanje organizovanih kriminalnih grupa u ovu ilegalnu aktivnost, posebno onih koje vode državljani zemalja porekla. Kako bi se suočili sa ovim kriminalnim fenomenom koordinisanim naporima, u martu 2023. Evropol je osnovao regionalnu radnu grupu koja uključuje Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Nemačku i Sloveniju. Radna grupa je posvećena suzbijanju kriminalnih mreža koje deluju duž glavnih migracionih ruta na Zapadnom Balkanu.²¹ Godine 2023. nemačke vlasti su takođe zatražile pomoć od Evrodžasta kako bi unapredile sudsku saradnju između zemalja učesnica u radnoj grupi i osnovale Zajednički istražni tim (JIT) sa predstavnicima iz Nemačke, Poljske, Srbije i Bosne i Hercegovine, dok Austrija učestvuje kao operativni partner. Dodatno, Evrodžast je osnovao koordinacioni centar u svom sedištu kako bi podržao radnu grupu i olakšao direktnu komunikaciju između svih uključenih vlasti.²²

U aprilu 2024. godine, Evropol je formirao sopstvenu Operativnu radnu grupu kako bi unapredio saradnju sa Austrijom, Bosnom i Hercegovinom, Nemačkom, Holandijom, Poljskom, Srbijom, Ujedinjenim Kraljevstvom i nekoliko drugih evropskih zemalja. Eksperti Evropola analizirali su obaveštajne podatke prikupljene od strane ove radne grupe kako bi razjasnili strukturu kriminalnih aktivnosti i identifikovali pojedince uključene u krijumčarenje i povezane finansijske operacije.²³

U decembru 2024. godine, Bosna i Hercegovina je parafirala sporazum sa Evropskom unijom o unapređenju upravljanja migracijama putem raspoređivanja Fronteksovih službenika na svojoj teritoriji. Ovaj sporazum, za koji se očekuje da će biti službeno potpisan kasnije ove godine,²⁴ učvršćuje ulogu zemlje kao ključnog operativnog partnera u regionalnom i evropskom upravljanju migracijama, predstavljajući važan korak ka efikasnijim i koordinisanijim rešenjima.

Koordinisani napori Evropola, Evrodžasta i nacionalnih vlasti ističu sve veći značaj jedinstvenog pristupa u borbi protiv krijumčarenja migranata, posebno u pogledu suočavanja sa ulogom organizovanih kriminalnih grupa. Uspostavljanje operativnih radnih grupa i zajedničkih istražnih timova, zajedno sa unapređenim partnerstvima sa zemljama poput Bosne i Hercegovine, dovelo je do značajnog napretka u ometanju kriminalnih mreža koje deluju duž ključnih migracionih ruta. U nastojanju da unapredi saradnju u borbi protiv trgovine ljudima, Bosna i Hercegovina je potpisala sporazum o saradnji sa Evropskom unijom u oktobru 2024. godine koji omogućava Bosni i Hercegovini da postavi vezujućeg tužioca u Evrodžastu, EU-ovu agenciju za krivičnopravnu saradnju.²⁵ Kako bi se održao ovaj zamah, neophodno je dublje istraživanje novih trendova i razvoja u krijumčarenju migranata, kako bi strategije ostale prilagodljive stalno napredujućim taktikama kriminalnih mreža.

Uloga stranih aktera i složenost finansijskih sistema naglašavaju trajnu transnacionalnu bezbednosnu pretnju koju predstavlja krijumčarenje migranata. U 2024. godini, međunarodna saradnja organa za sprovođenje zakona dovela je do značajnog broja hapšenja; međutim, mreže za krijumčarenje pokazale su se veoma prilagodljivim. Ova situacija ukazuje na potrebu za dugoročnim strateškim protivmerama, umesto oslanjanja isključivo na kratkoročne akcije.

Kako bi se ovo ilegalno tržište efikasno oslabilo, vlasti se moraju fokusirati na ometanje ilegalnih finansijskih tokova, umesto da daju prioritet samo hapšenjima. Ključne akcije uključuju praćenje i zaplenu profita od krijumčarenja, unapređenje saradnje u razmeni finansijskih obaveštajnih podataka i pooštravanje regulative nad neformalnim platnim sistemima poput havale i ilegalnih bankarskih mreža.

Uspostavljanje zajedničkih finansijskih radnih grupa, unapređenje sankcija protiv pomagača i jačanje okvira za borbu protiv pranja novca takođe su ključne strategije. Zajedno, ove mere će pomoći u smanjenju ekonomskih podsticaja koji održavaju mreže za krijumčarenje. Bez doslednog fokusa na finansijsko ometanje, profitabilnost krijumčarenja migranata nastaviće da predstavlja pretnju bezbednosti EU i Zapadnog Balkana.

Napomene