Balkanski kriminalci uključeni u krijumčarenje velikih razmera preko Hamburga.

Hamburg, glavni lučki grad na severu Nemačke, služi kao ključna ulazna tačka za kokain koji se krijumčari iz Latinske Amerike u Evropu jer ima strateški geografski položaj i veliki obim kontejnerskog saobraćaja. Deo prometa kokaina kroz luku pokreću balkanske kriminalne mreže. Iako nemačke i međunarodne vlasti nastoje da reše taj problem, potrebni su pojačani napori, uključujući ulaganja u smanjenje saučesništva lučkog osoblja i veću koordinaciju sa balkanskim organima za sprovođenje zakona i lučkim vlastima.

Nemačka vlada izveštava da se u luci Hamburg zaplena kokaina — koji je često skriven u kontejnerima — više nego utrostručila: sa 9,5 tona 2019. godine na 33,9 tona 2023. godine.

Fotografija: Andreas Rentz via Getty Images

Luka Hamburg na reci Elbi, poznata kao nemačka kapija ka svetu, obradila je 7,7 miliona kontejnera 2023. godine, što je po prometu čini trećom najvećom evropskom lukom.¹ Te godine je nemačka policija zaplenila rekordne 43 tone kokaina širom zemlje,² od čega su skoro 34 tone — gotovo 80% — presreli samo u luci Hamburg.³ Broj aktuelnih ozbiljnih i međunarodnih istraga droge u ovom gradu porastao je 2023. godine na rekordnih 111, što predstavlja porast od skoro 30% u odnosu na 2022. godinu.⁴

Iako je značaj Hamburga u međunarodnom krijumčarenju kokaina dobro dokumentovan,⁵ uloga balkanskih kriminalnih mreža ostaje relativno neistražena. Ove mreže, koje se sastoje od grupa koje govore albanski jezik, a koje uglavnom predvode Albanci iz Albanije i sa Kosova, i grupa koje govore slovenske jezike i koje predvode uglavnom Srbi i Crnogorci, veoma su vešte u koordinaciji doslednih isporuka kokaina iz Južne Amerike u Evropu, oslanjajući se kako na luku u Hamburgu tako i na sam grad.

Na primer, u decembru 2024. godine, crnogorska policija je uhapsila tri Crnogorska državljanina optužena za krijumčarenje 509 kilograma kokaina na državnom crnogorskom teretnom brodu Budva, čime se ponovo aktivirao slučaj visokog profila koji datira skoro pet godina unazad.⁶ Kokain je, kako se izveštava, bio utovaren u brazilskoj luci Santos i skriven u rasutom šećeru namenjenom za Kazablanku u Maroku. Iako je šećer istovaren u Kazablanci, kokain je ostao skriven na brodu, koji je nemačka policija zaplenila po dolasku u Hamburg u maju 2020. godine.⁷ Osumnjičeni su odlučili da se brane ćutanjem pred crnogorskim tužilaštvom.⁸

Jedan od uhapšenih u Crnoj Gori u decembru 2024. godine, Mladen Radulović, prethodno je bio pritvoren u Hamburgu u periodu od maja do novembra 2020. godine u vezi sa istim slučajem. Međutim, pušten je iz nemačkog pritvora zbog nezakonitog zadržavanja u pritvoru, prema stavu njegovog pravnog tima.⁹

U novembru 2024. godine, albanske vlasti izručile su Nemačkoj Princa Dobrošija — etničkog Albanca sa Kosova optuženog za izvođenje operacija krijumčarenja kokaina velikih razmera kroz luku Hamburg — nakon što su ga uhapsile u Tirani.¹⁰ Hamburški tužioci optužili su ga za saučesništvo u 11 incidenata krijumčarenja koji su uključivali ukupno oko 10 tona kokaina, navodi nedeljnik Die Zeit.¹¹ Dobroši je takođe na meti albanskog Specijalnog tužilaštva za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK), koje je zaplenilo deo njegove imovine u martu 2024. godine zbog toga što je finansirana krijumčarenjem kokaina.¹² Njegova kriminalna prošlost datira iz devedesetih godina.¹³

Nemačka policija je izložila 2 tone kokaina zaplenjene u luci Hamburg u septembru 2024. godine.

Fotografija: Picture Alliance via Getty Images

U septembru 2024. godine, hamburška policija zaplenila je više od 2 tone kokaina skrivene u kutijama za banane u transportnom kontejneru u blizini luke.¹⁴ Ova operacija je dovela do hapšenja 12 osumnjičenih, starosti od 21 do 43 godine, iz Nemačke, Turske, Avganistana, Iraka, Sirije, Albanije i Indije. Neki od uhapšenih su već bili poznati policiji za krivična dela povezana sa drogom.¹⁵ Prema istraživaču koji je specijalizovan za praćenje albanskih kriminalnih organizacija, ova zaplena otkrila je moguću operaciju sufinansiranja, osmišljenu tako da omogući da više grupa dele prihod po dolasku kokaina u evropske luke.¹⁶ Albanske grupe aktivno učestvuju u takvim aranžmanima, što pokazuje kooperativnu i transnacionalnu prirodu operacija trgovine drogom.¹⁷

Statistika organa za sprovođenje zakona potvrđuje snažno prisustvo balkanskih kriminalnih grupa u Nemačkoj. Prema podacima Federalne kancelarije kriminalističke policije, 2022. i 2023. godine, državljani Albanije i Srbije bili su među prvih pet nacionalnosti osumnjičenih za umešanost u organizovani kriminal u Nemačkoj.¹⁸ Broj osumnjičenih srpskih državljana se 2023. godine gotovo utrostručio u odnosu na 2022. godinu — porastao je sa 165 na 450, dok je broj osumnjičenih albanskih državljana porastao sa 254 na 285.¹⁹

Organi za sprovođenje zakona, izveštaji medija i izvori civilnog društva u Hamburgu ukazuju na to da se grupe koje govore albanski jezik percipiraju kao vidljivije u gradu i luci Hamburga od grupa koje govore slovenske jezike. Ova povećana vidljivost je verovatno povezana sa njihovim dugotrajnijim prisustvom u gradu. Međutim, to ne znači nužno da balkanske kriminalne mreže imaju jače prisustvo u Hamburgu od drugih nacionalnih ili međunarodnih kriminalnih aktera. Prema istraživaču koji pažljivo prati evropski organizovani kriminal, njihova veća vidljivost mogla bi da proizlazi iz njihovog aktivnog angažovanja na operativnom nivou, što ih čini izloženijim aktivnostima organa za sprovođenje zakona.²⁰

Grupe koje govore albanski jezik

Prema iskusnom lokalnom istraživačkom novinaru, albanske kriminalne mreže prisutne su u Hamburgu od osamdesetih godina,²¹ posebno u trgovini drogom i seksualnoj eksploataciji. Nemačke vlasti su 2023. godine pokrenule 38 krivičnih istraga usmerenih uglavnom na albanske kriminalne grupe, uključujući 23 slučaja usredsređena na trgovinu kokainom i 15 slučajeva koji uključuju nezakonite operacije u vezi sa kanabisom.²²

Smatra se da je kriminalno prisustvo etničkih Albanaca u Hamburgu započelo sa klanom Osmani sa Kosova, koji je uspostavio uporište u gradu osamdesetih godina.²³ Do devedesetih godina prošlog veka pojavile su se dodatne albanske kriminalne grupe, koje su se prvenstveno fokusirale na seksualnu eksploataciju, posebno u četvrti crvenih fenjera u Hamburgu. Prema lokalnom novinaru, do 2000. godine bogatstvo klana Osmani procenjeno je na 100 miliona evra, uključujući značajna ulaganja u nekretnine, posebno u okrugu crvenih fenjera u Hamburgu.²⁴

Međutim, navodni član klana Baškim Osmani tvrdi da je njegovo bogatstvo izgrađeno isključivo legitimnim investicijama u Hamburgu, a kasnije i u Španiji. U intervjuu za hrvatski list Nacional, objavljenom u avgustu 2007. godine, Baškim je izjavio da je njegova porodica izgradila značajno bogatstvo u Nemačkoj delimično kroz ulaganja u nekretnine i političke veze.²⁵ Lokalni istraživački novinar tvrdio je da su im političke veze porodice u Hamburgu omogućile da dugi niz godina rade ispod radara organa za sprovođenje zakona,²⁶ koji se decenijama borio da izgradi uspešan slučaj protiv klana Osmani.

Međutim, u februaru 2022. godine, Baškim Osmani je uhapšen u Hrvatskoj u okviru operacije kojom je koordinirao Evropol, a koja je uključivala racije u šest evropskih zemalja u kojima je 45 osumnjičenih uhapšeno zbog sumnje da pripadaju mreži za distribuciju kokaina povezanoj sa Južnom Amerikom.²⁷ Važni obaveštajni podaci o sumnjivim operacijama grupe u Hamburgu i šire navodno su dobijeni dekodiranjem Encrochat-a, šifrovane platforme za razmenu poruka koju koriste kriminalci.²⁸

Osumnjičeni koji pretežno govore albanski jezik optuženi su za krijumčarenje više tona kokaina u Evropu preko velikih luka. Baškim Osmani je prebačen na Majorku i stavljen u pritvor pre suđenja. Optužen je za članstvo u kriminalnoj organizaciji i pranje novca.²⁹ Međutim, u junu 2022. godine, dnevne novine Majorca Daily Bulletin izvestile su da je pušten na slobodu nakon što je platio kauciju od 400.000 evra. Njegov advokat je na sudu tvrdio da protiv njega nije bilo „dokaza”.³⁰

Ekspert za drogu iz Hamburga objasnio je da su albanski kriminalci, zajedno sa turskim i kurdskim grupama, ključni igrači u trgovini kokainom na veliko. „Albanci su odgovorni za izvlačenje kokaina iz luke”, primetio je ovaj ekspert.³¹ U oktobru 2023. godine, nemačka policija uhapsila je tri državljanina Albanije u Hamburgu zbog sumnje da su bili umešani u trgovinu kokainom velikih razmera.³² Prema navodima hamburške carine i lokalnih tužilaca, osumnjičeni su radili u luci i imali pristup kontejnerima. Tokom ove operacije, policija je zaplenila skoro 240 kilograma kokaina skrivenih u kontejneru koji je došao iz Južne Amerike.³³

Grupe koje govore slovenske jezike

Za razliku od njihovih albanskih kolega, kriminalnim grupama koje govore slovenske jezike nedostaje dugotrajno prisustvo u Hamburgu i njegovoj luci. Njihove aktivnosti u ovom gradu prvi put su primećene 2010. godine, što je označilo noviji razvoj uticaja balkanskih kriminalnih mreža.

Jedan od najranijih slučajeva otkrivenih od strane organa za sprovođenje zakona koji povezuje slovenske grupe, trgovinu kokainom i luku Hamburg datira iz 2019. godine i uključuje Petra Ćosića, poznatog kao Šarac, hrvatskog državljanina. Ćosić, bivši oficir specijalnih snaga, bio je centralna ličnost u balkanskoj trgovini drogom i pouzdani saradnik Darka Šarića.³⁴ „Njihova povezanost navodno datira iz 1989. godine kada su zajedno služili vojsku i predstavlja partnerstvo izgrađeno na decenijama poverenja”, objasnio je iskusni izveštač o kriminalu iz Hrvatske.³⁵

Šarić, koji je iz Crne Gore, ali ima srpski pasoš, predvodio je široku mrežu krijumčarenja kokaina iz Južne Amerike u Evropu. U novembru 2020. godine, apelacioni sud u Srbiji potvrdio je kaznu zatvora od 15 godina koja je izrečena Šariću dve godine ranije zbog njegove uloge u trgovini 5,7 tona kokaina 2008. i 2009. godine.³⁶ Ćosić je rukovodio logistikom i nadgledao distribuciju droge za Šarića, posebno u Hrvatskoj. Ćosić je uhapšen 2011. godine tokom operacije „Dogma” zbog krijumčarenja najmanje 368 kilograma kokaina,³⁷ a nakon toga je osuđen na četiri godine zatvora.³⁸ Hrvatska, Crna Gora i Srbija bile su ključna mesta u njihovim operacijama i služile su kao glavna čvorišta za prebacivanje kokaina u Evropu i pranje novca. Njihova saradnja naglašava princip po kom balkanske kriminalne mreže strateški iskorišćavaju ranjivosti ovog regiona.

Veza između Ćosića i luke Hamburg može da se prati do decembra 2019. godine. Hrvatski tužioci su u aprilu 2023. godine tvrdili da je Ćosić nadgledao pošiljku tone kokaina kojom se droga prenosila iz Kolumbije preko Ekvadora u Evropu.³⁹ U luci Gvajakil u Ekvadoru, 500 kilograma kokaina skriveno je u transportnom kontejneru na brodu MSC Zlata R i prevezeno u Evropu preko Antverpena i Hamburga.

Napori da se izvuče ovaj kokain u Antverpenu bili su neuspešni, zbog čega su krijumčari odlučili da prebace kontejner na brod Joanna radi daljeg transporta u Hamburg. Po dolasku kokaina u Hamburg, kriminalci su pristupili kontejneru nakon što je napustio luku i uspešno izvukli kokain. Od 500 kilograma, 350 je prodato za oko 28.000 evra po kilogramu. Preostalih 150 kilograma, kako se izveštava, zadržali su operativci koji su izvukli pošiljku u luci Hamburg kao plaćanje u naturi.⁴⁰

Drugi navodni ključni igrač na slovenskoj strani balkanskih kriminalnih mreža je kartel Tito i Dino, na čelu sa Edinom Gačaninom, državljaninom Bosne i Hercegovine koji ima holandski pasoš.⁴¹ Holandski tužioci sumnjaju da je ovaj kartel omogućio krijumčarenje oko 1,8 tona kokaina kroz luku Hamburg 2020. godine, pri čemu je Holandija bila krajnja destinacija.⁴² Američka vlada je identifikovala Gačanina kao jednog od najvećih svetskih krijumčara droge.⁴³ Njegova grupa je održavala snažne saveze sa drugim velikim kriminalnim organizacijama, uključujući grupu Kinahan iz Irske i holandsko-marokansku mafiju Mokro,⁴⁴ učvršćujući svoj uticaj širom Evrope i dalje.

Hamburg je takođe istaknut u slučaju povezanim sa Crnom Gorom kao skupa ulazna tačka za isporuke kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Presretnute šifrovane komunikacije na platformi Sky ECC navodno su otkrile da je Radoje Zvicer, osumnjičeni vođa Kavačkog klana — jedne od najmoćnijih crnogorskih kriminalnih organizacija — razgovarao o svojim vezama u Hamburgu kao opciji za izvlačenje kokaina iz luke. Međutim, kako se izveštava, Zvicer je izrazio zabrinutost zbog visokih troškova, navodeći da su saradnici u Hamburgu zahtevali 25% ukupne vrednosti pošiljke kokaina, što je navodno smatrao preteranim.⁴⁵

Luka Hamburg je neosporno ključno čvorište za krijumčarenje kokaina u Evropu i privlači niz kriminalnih mreža zbog svog strateškog položaja i marži koje donose visok profit. Iako su balkanske kriminalne grupe duboko uključene u luku i grad, organi za sprovođenja zakona u Hamburgu kažu da one nisu poznate po nasilnim metodama u Hamburgu.⁴⁶ Umesto toga, one se diskretno fokusiraju na sofisticiranu logistiku i strateška partnerstva kako bi olakšale krijumčarenje i distribuciju droge. „Trenutno aktivne kriminalne organizacije u Hamburgu su multinacionalne”, objasnio je operativac za sprovođenje zakona na reci Elbi.⁴⁷

Priznavanje problema

Vlasti u Hamburgu su se u januaru 2024. godine pridružile Alijansi evropskih luka, inicijativi za poboljšanje bezbednosti u lukama Evropske unije.⁴⁸ Ova alijansa se fokusira na poboljšanje carinske efikasnosti u skeniranju kontejnera i inspekciji uvoza, zajedno sa ciljanim operacijama snaga za sprovođenje zakona u lukama. Takođe podstiče saradnju, promovisanjem javno-privatnih partnerstava za podršku lučkim vlastima i brodarskim kompanijama, zajedno sa zaštitom logistike, informacija, osoblja i operativnih procesa.⁴⁹

U maju 2024. godine, hamburške vlasti pokrenule su Centar za bezbednost luka kako bi poboljšale nadzor i borbu protiv organizovanog kriminala u luci.⁵⁰ Ovaj centar, razvijen u saradnji sa policijom, carinom i tužiocima, olakšava razmenu informacija i identifikuje obrasce sumnjivih aktivnosti u ranoj fazi. Uveden je portal za uzbunjivače koji podržava ove napore, omogućavajući zaposlenima u luci da anonimno prijavljuju sumnjive aktivnosti. Pored toga, vlasti su sprovele kampanju podizanja svesti javnosti kako bi edukovale lučke radnike o opasnostima regrutovanja kriminalaca.⁵¹

Takođe, u maju 2024. godine, Hamburg je bio domaćin sastanka ministara Koalicije evropskih zemalja za borbu protiv teškog i organizovanog kriminala, koji je okupio ministre iz Nemačke, Belgije, Holandije i Francuske, kao i predstavnike Latinske Amerike. Švedska se pridružila koaliciji kao nova članica.

Ključni ishod sastanka bilo je usvajanje Hamburške deklaracije, trostruke strategije koja ima za cilj da prekine nabavku kokaina na samom izvoru ili u blizini izvora u Južnoj Americi; da poboljša saradnju između carina, organa za sprovođenje zakona i operatera iz privatnog sektora koji su aktivni u evropskim lukama i odgovorni za njih; i da poboljša prekograničnu saradnju organa za sprovođenje zakona kako bi se prekinule i razbile finansijske operacije kriminalnih mreža.⁵²

Nemačke vlasti su primetile smanjenje zaplene kokaina u luci Hamburg u prvoj polovini 2024. godine.⁵³ Iako bi to moglo da ukaže na smanjen priliv kokaina u Hamburg, to bi takođe moglo da odražava da organizacije za trgovinu drogom usvajaju sofisticiranije metode prikrivanja kao odgovor na pojačane mere bezbednosti. Uprkos ovim promenama, dostupnost i cena kokaina, uključujući i Hamburg, ostale su stabilne,⁵⁴ što ukazuje na kontinuiranu otpornost mreža za krijumčarenje.

Kontinuirani nedostaci u politici

Ciljane mere su od suštinskog značaja za efikasnu borbu protiv infiltracije balkanskih kriminalnih grupa, posebno u rešavanju rizika od korupcije i jačanju bezbednosti evropskih luka. Ranjivosti lučkih radnika na regrutovanje kriminalaca i dalje su nedovoljno rešene, jer su trenutni napori ograničeni na opšte smernice, a ne na strategije koje se mogu sprovesti u delo. Ove mere bi mogle da obuhvate uspostavljanje partnerstva sa Mrežom za borbu protiv korupcije u pomorstvu (MACN),⁵⁵ nagrađivanom inicijativom koju predvodi industrija i koja predstavlja više od 50% globalne tonaže transporta i sarađuje sa vladama i civilnim društvom.

Iako je potreba za praćenjem i oduzimanjem virtuelne imovine kupljene kriminalnom dobiti priznata u Hamburškoj deklaraciji, nema dovoljno taktičkih odgovora za suprotstavljanje mobilnosti i prilagodljivosti kriminalnih mreža, uključujući onih sa Balkana, koje često iskorišćavaju slabe tačke sprovođenja.

Takođe je potrebno da se posveti veća pažnja ulozi posrednika, kao što su balkanske grupe koje upravljaju logistikom u Evropi i njihovo povezivanje sa zemljama porekla. Saradnja između zapadnoevropskih i balkanskih organa za sprovođenje zakona i lučkih vlasti u presretanju droga pre nego što stignu do evropskih luka nedovoljno je razvijena i zahteva značajno poboljšanje. Na primer, nijedna luka na Balkanu nije deo Alijanse evropskih luka, što ostavlja prazninu u koordinaciji napora. Ovo je važno jer pomorska balkanska ruta dovodi kokain iz Latinske Amerike i heroin preko Turske i Bliskog istoka na Balkan preko glavnih komercijalnih luka u Jadranskom, Egejskom, Crnom i Jonskom moru.⁵⁶

Napomene